Издвојили бисмо активности наших оганизација из Кикинде и Ужица.
Волонтери Црвеног крста Ужица у сопственој продукцији су снимили кратак филм „Скок“, који на потресан начин приказује судбину једног наркомана кроз један његов дан. Црвени крст Србије је преузео тај филм и дистрибуирао га као материјал за рад са осталим својим локалним организацијама.
Волонтери из Црвеног крста Ужица су својим вршњацима указали на опасност и штетност злоупотребе дроге кроз радионице на тему „Како рећи НЕ“, где је идеја била да се деци приближи та тема и да се о томе разговара.
Резултати су илустровани кроз поруке које су деца сама написала као сопствене утиске о раду на тим радионицама. Они су себи примереним језиком изразили своје ставове о томе шта је добро а шта не, а 20 најмаштовитијих објављено је и дистрибуирано кроз мрежу Црвеног крста у осталим срединама у Србији.
Други пример је Црвени крст Кикинда који је направио бојанку за предшколце и њихове родитеље „Научимо понешто о дрогама“, као и памфлет „Немој да се упецаш“, који садржи на духовит начин представљена практична упутства како се супротставити притиску средине и избећи порок.
Сличан начин рада треба да буде имплементиран у све средине, водећи при том рачуна о посебним карактеристикама сваке од њих, јер је показао изузетне резултате.
4. Које активности намеравате да спроведете у наредном једногодишњем периоду?
Кључ наших активности је мрежа: огроман број волонтера које ангажујемо, њих око 60.000, као и узајамни однос Црвеног крста и његових корисника на територији целе Србије.
Наставићемо да сопственим средствима по школама организујемо радионице на којима ће, поред осталих програма Црвеног крста, нарочита пажња бити посвећена борби против злоупотребе дроге.
У школе је потребно „ући“ са озбиљним пропагандним материјалом, за чије штампање је потребно прикупити већи новац; за то је потребна и помоћ државе, што у прошлости није увек био случај.
Спремни смо да стечена знања понудимо и ангажујемо сопствену снагу у заједничкој борби. Финансијска средства су неопходна, али је важније имати мрежу људи који су едуковани, умеју да препознају здравствено стање људи с којима раде, као и да им пренесу одговарајуће поруке.
5. Да ли сте заинтересовани да, осим кроз одговор на овај упитник, сарађујете са нама у предстојећој једномесечној кампањи? (ако да, молим Вас опишите како и која би била Ваша порука младима)
Сматрамо да је јако добро што ће национална кампања бити спроведена, јер ће пружити прилику учесницима да на лицу места размене искуства, као и да представе сопствени рад и објасне на које начине најквалитетније могу да допринесу заједничком напору у борби против злоупотребе дроге.
6. Који је Ваш став о идеји да се формира јединствена "база података" – „портал“ о раду и деловању свих институција и организација у Србији које дају свој допринос у борби против злоупотребе дроге?
Формирање јединствене базе података је веома корисно како бисмо имали јасан преглед шта ко ради, као и да бисмо избегли расипање енергије.
7. Да ли сте били информисани или укључени током процеса и рада на креирању стратегије за борбу против дроге? Каква су Ваша очекивања после усвајања националног стратешког документа за борбу против дроге?
Сматрамо да је доношење Националне стратегије веома важно и да акценат треба да буде на превенцији.
Са позиције искуства рада Црвеног крста веома смо задовољни што је тај документ донесен и што је пред усвајањем, јер управо он треба да омогући координиран рад свих нас који се бавимо проблемом дроге. Сратегија јасно дефинише проблем, начине бављења и субјекте који треба да се баве (проблемом дроге). У оквиру стратегије сви треба да одредимо јасно своје место и да се са стрпљењем и међусобним уважавањем повежемо и ускладимо.
Стратегија, такође, тек треба да покаже своју вредност у пракси. У том смислу треба да предвиди простор за примену и оних практичних решења до којих дођемо будућим радом, за која се покаже да су корисна.
8. У последњих десет година која иницијатива је по Вама била најуспешнија и најатрактивнија јавности?
Телевизијски спотови са поруком „Играј за живот, дрога не“, у којима је експилицитно приказан разарајући утицаји дроге, који су засрташујући и који шаљу јасну поруку шта значи конзумирати је.
Мислим ипак да спотови и штампани материјал сами по себи нису довољни - жива реч је незамењива: неко треба да седне да разговара са децом, да им покаже како дрога уништава конкретне центре у мозгу, и да их наведе да и они нешто кажу о томе, да покажу како они схватају и размишљају на ту тему. |